Željava - 4868
POLITIČKA REALNOST
Na poslednjem zasedanju Međudržavnog veća za saradnju Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske potekla je inicijativa da se Aerodrom Željava kod Bihaća ponudi na međunarodnom tenderu, a za čiju su izradu projektne dokumentacije, sanaciju dela prilazne piste i deminiranje terena, vlasti Unsko-sanskog kantona platile oko sto hiljada maraka. Stručnjaci za Vazduhoplovstvo danas tvrde da Željava nikada više neće biti vojni aerodrom. Ipak, mogućnost obnove postoji, posebno nadzemnog dela i ostale vanjske infrastrukture.
Što se tiče podzemnog dela, projekat bi bio previše skup i nepotreban, s obzirom na lokaciju. Vanjska obnova bi, međutim, mogla značiti nešto privredama BiH i Hrvatske, posebno komercijalnim letovima domaćih kompanija i razvoju putničkog i teretnog saobraćaja, te čarter-letova. Ovo bi opet doprinelo razvoju i afirmaciji turizma, jer u neposrednoj blizini su Nacionalni park Plitvice i sliv reke Une.
SITUACIJA NA TERENU
Tuneli na početku prvih 100 metara nisu oštećeni i zarušeni, jedino ima veća količina smeća, a na ulazu br.2 stoji i poveća cisterna za naftu koja je tu dospela od eksplozije. Najvažnije je reći da je u dubini rupa potrebna posebna oprema, jer su od eksplozije zarušeni ventilacioni otvori i samim tim manjka vazduha. Što se tiče stajanke čitava je. Piste nisu dignute sa svom količinom eksploziva koji je postavljen, jer se u ratu taj eksploziv vadio i koristio se za neke druge svrhe. Po stajanci je razbacana veća količina delova za avione, kao i delova automobila.
Što se tiče nadzemnih objekata na delu pre ulaza u “prvu rupu”, a iz pravca Vedrog polja svi su porušeni. Inače sve je zaraslo, a sama okolina je i dalje puna divljači. Pored PSS-a je čak i rasveta za noćno letenje ostala netaknuta. Od skoro je postavljena rampa kod skretanja za prvu rupu i trebate imati odobrenje DGS-a za ulazak.
Svaki ulazak u razvalinu poput Željave danas nosi dva osnovna rizika — plinovi i odroni:
- Kako je Željava bila vojni aerodrom postojali su brojni tankovi goriva, maziva i slično. Prilikom miniranja objekta, deo gasova iz spremišta je oslobođen i teški plinovi se mogu naći u udubljenjima, a laki plinovi (opasniji) u ulegnućima na plafonu. Kako je objekat izgrađen od betona, samo mali deo plinova se apsorbovao, tako da svaka varnica može biti pogubna. Strujanje vazduha koje postoji nije dovoljno da bi se džepovi ispraznili (pogotovo bivši tankovi za skladištenje).
- Prilikom miniranja materijal je propadao tako da ima minimalnu potecijalnu energiju. Ako je masa čoveka 85 kilograma (sa minimumom opreme), to je dovoljno kinetičke energije koja nam govori da može doći do pomeranja krhotina i do odrona.
Ukoliko se želi ulaziti u objekat, činiti to samo u plitkim delovima koji su raščišćeni (tj. nisu uništeni). Sve ostalo može biti jako rizično!
